O ratu na Balkanu postoji samo jedna istina

Spasoje Marjanović iz Justicija Paks Veritasa (JPV), kritikuje mene, mog partijskog kolegu Fredrika Malma i Liberalnu stranku jer smo pozvali ”kontroverznog generala” na seminar o pomirenju. Po Marjanoviću trebali smo da kao on, da feštamo i razgovaramo sa sve ”tri strane”, i na taj način promovišemo pomirenje.

Nije običaj da se na švedskim debatnim stranicama daje prostor revizionistima koji negiraju Holokaust. S toga ne znam zašto je prostor dat JPV-u. Vodeće ličnosti, u upravnom odboru i među simpatizerima, prikupljali su materijal koji negira genocid u Srebrenici, apelovali su da se kupuje revizionistička literatura i bavili se negiranjem genocida.  Sa takvim organizacija ne treba ulaziti u debatu, jer legitimnost rasprave koja im se daje ponovo vrijeđa žrtve. Ali pošto su vas objavili ovdje, kratko ću vam odgovoriti.

Iza želje JPV-a za dijalogom, feštama i pomirenjem krije se zahtjev za prihvatanjem negatora genocida kao prihvatljivim društvom i diskutantom. Ideja je da postoje različite verzije rata u bivšoj Jugoslaviji i da JPV može predstavljati ”srpsku stranu” . Ali vi ne predstavljate Srbe i to vam se ne bi trebalo dopustiti. To bi značilo da su svi Srbi negatori genocida.

Postoje veoma mnogo zadivljujućih Srba, boraca protiv negiranja genocida i nacionalizma. Naš gost Jovan Divjak je jedan od njih. Ali i cijela srpska Liberalno-demokratska partija , Žene u crnom , sve organizacije za ljudska prava , mnogi instituti , organizacije , divni pojedinci, Nataša Kandić , Borka Pavićević , moja majka između ostalih , a sada takođe i većina srpskog naroda . Vi ste jedan relativno ograničen krug srpskih ekstremnih nacionalista od kojih se moralno uzdignuti Srbi distanciraju.

Polažete pravo da određujete ko je pravi ”Srbin” a ko pravi ”Musliman”, na isti način kao što ksenofobične snage u Švedskoj polažu pravo na određivanje ko je pravi Šveđanin. Ali takva nacionalistička logika podjela ne bi trebala biti prihvatljiva.  Šveđani ne žele da ih predstavljaju ekstremni nacionalist, zašto bi onda Srbi to htjeli?

Marjanović smatra dalje da pomirenje zahteva da  se sve tri ”istine” o ratu paralelno postoje. Ali ne postoje tri istine . Postoji , naravno, mnogo različitih subjektivnih doživljaja rata, ”kako sam se ja osjećao”. Ali to kako su pojedini ekstremni nacionalisti doživjeli rat nema nikakve veze sa činjenicama i istinom. Na koji način su počinjene ratne bestijalnosti, koliko je ljudi pogubljeno, koliko je žena silovano – o tome ne mogu postojati različite istine. Tu istinu određuje Haški tribunal. U 128 završenih procesa koji su trajali skoro 20 godina, uz pomoć oko 4000 svjedoka i sa sudijama navišeg međunarodnog ranga, ustanovljene su činjenice ”van svake razumne sumnje”. Isti tribunal je na zahtjev JPV-ovih istomišljenika istražio optužbe protiv Jovana Divjaka i nije našao ni najmanji povod da pokrene bilo kakav postupak protiv njega. Ne prihvatati te činjenice i nazivati Divjaka ”ratnim zločincem” je biti zatvoren u nacionalistički autizam.

Marjanoviću smeta i moja kandidatura za Evropski parlament. To je razumljivo. Cilj kandidature se između ostalog tiče najvećeg straha kod nacionalista: pomaganje ulaska balkanskih zemlja u EU. Poput nacionalista u drugim zemljama JPV djeluje protiv takvih pokušaja. Pošto ste svjesni da kad Balkan postane dio EU, bićete pregaženi od strane novih generacija koje žele da pripadaju svijetu a ne da se izoluju od njega. Nove generacije, koje ne interesuje vaš nacionalizam i granice koje pokušavate da održite. U jednom širem evropskom svijetu vaš ekstremni nacionalizam biće sramna mrlja koju će mnogi Srbi što prije pokušati zaboraviti.

Ja shvatam vaš strah pred Evropom, ali ja vam mogu obećati, ja ću uraditi sve što je u mojoj moći da pomognem zemljama Balkana da postanu dio EU. Jer kad jednom uspijemo u tome – tada će ekstremni nacionalisti biti dio prošlosti.

Končno, gost seminara Jovan Divjak je simbol pomirenja. Jer je on smatrao da postoji nešto veće od njegove etničke pripadnosti, nešto vrijednije od nacije, nešto nadnacionalno što nas ujedinjuje. Jer se nije povio kad su ekstremni nacionalisti zaprijetili tlačenjem i represijom. Divjak je jedan od onih koji su imali snage da stave svoj lični moral iznad kolektiva, koji su cijenili svoje komšije i prijatelje više od velikosrpskih ambicija, koji su imali snage da pokažu i nama ostalima da je i u teškim trenucima moguće slijediti svoj moral.

Hana Arent piše u čuvenom pasusu da su takvi ljudi jedino što nam je potrebno da bi ova planeta i dalje bila razumno mjesto za život nas ljudi. Zato će Jovan Divjak, Borka Pavićević, Nataša Kandić i mnogi drugi, svih mogućih nacionalnosti, uvijek biti dobrodošli na seminare o pomirenju. Oni nas uče da i mi možemo postati moralni ljudi.

Jasenko Selimović,
član Liberalne Partije i državni sekretar za pitanja integracija

Članak je objavljen u listu “Aftonbladet” 3. decembra 2013.

Donera till oss »